O malterisanju
Malterisanje predstavlja postupak nanošenja različitih vrsta maltera na zidne površine i plafone. Na taj način dobijaju se ravne, glatke i posebno obrađene površine zidova. Malter ima višestruku namenu: štiti zidove od atmosferskih uticaja, omogućava toplotnu i zvučnu izolaciju, a ima i estetsku ulogu – ulepšava zidne površine. Postupak malterisanja može se obavljati ručno ili mašinski. Pored toga, malterisanje se može podeliti prema mestu izvođenja, kada razlikujemo spoljašnje i unutrašnje malterisanje. U zavisnosti od toga kakva je zidna podloga, da li se malterišu spoljašnji ili unutrašnji zidovi, kakav estetski izgled treba da ima zid itd, pri malterisanju se koriste različite vrste maltera.Vremenski uslovi imaju značajna uticaj na kvalitet maltera. Preporučuje se da se postupak malterisanja obavlja kada nema mrazeva ili velikih vrućina. Malter koji se smrzne može da otpadne sa podloge. Sa druge strane, pri visokim temperaturama, malter se suši brže nego što treba i u takvim okolnostima puca, tako da se površine koje su omalterisane povremeno moraju prskati vodom.Za pripremu maltera kod ručnog malterisanja potrebna je velika posuda u kojoj će se mešati malter (tzv. tekme). Smešu za malter treba dodavati u posudu u kojoj već ima vode, a nikako suprotno. Za mešanje se obično koristi električna bušilica na koju je stavljena lopatica za mešanje. Smesu treba postepeno i dobro mešati dok ne postane homogena, izgleda npr. pavlake. Isto tako, zbog brzine očvršćavanja, treba praviti samo onu količinu maltera koja se može potrošiti za 20-30 minuta. Pesak koji služi kao agregat treba da bude sitan, najveće granulacije do 4 mm. Zavisno od vrste maltera neophodno je i vezivo (gips, kreč, cement). Pored velike posude za mešanje maltera, potrebno je obezbediti i drugi alat za malterisanje: posudicu za zahvatanje maltera (fangla), špaklu za nanošenje maltera na zid (mistrija), aluminijumsku glačalicu, čeličnu glačalicu, plastičnu glačalicu (perdašku), grubu četku i lopaticu za ispunjavanje manjih rupica.Bez obzira koja je vrsta podloge u pitanju, ona se mora očistiti od prašine i starog maltera. U slučaju da na zidovima postoje mrlje ili naslage bele plesni, radi sprečavanja njihovog kasnijeg prenošenja na malter koje može da izazove raspadanje maltera, potrebno ih je pre malterisanja ukloniti ili premazati specijalnim zaštitnim sredstvima prema uputstvu proizvođača. Prianjanje maltera je najbolje na hrapavim površinama. Malter i podloga koja se malteriše treba da budu približnog koeficijenta rastezanja i upravo zbog toga se osnovni i završni sloj razlikuju po sastavu. U slučaju da podloga ili neki njeni delovi nisu pogodni za nanošenje maltera potrebno je postaviti specijalne nosače maltera.Stolarija treba da bude dobro zaštićena pre nego što se počne sa postupkom malterisanja, pošto se kasnije malter veoma teško skida sa nje. Za zaštitu se koriste najlonska folija ili traka. Zidovi na koje se nanosi malter treba da budu dobro očišćeni i nakvašeni vodom, radi boljeg pripajanja maltera za njih, a podovi se takođe čiste da bi se mogao iskoristiti i malter koji otpadne prilikom nanošenja. Kod pripreme zidova za malterisanje, na njihovu površinu se nabacuje prvi pripremni sloj maltera, tzv. „grubi špric“, koji je dosta tečan i treba da bude debljine od 2-3 mm. Ovaj sloj treba da bude grub kako bi bolje povezao naredni sloj maltera sa osnovnom podlogom. Na ivice zidova se postavljaju aluminijumske lajsne, a na rastojanju nešto kraćem od ravnjače postavljaju se od poda do plafona vođice od maltera širine od 10-15 cm. Nakon toga nanosi se sledeći sloj. Preporučuje se da se najpre uradi plafon. Malter se nabacuje na zid odsečnim i jakim pokretima u zglobu ruke, a na zidu treba da bude nalepljen u obliku većih lepinja. Taj osnovni sloj, tzv. „grund“ ravna se aluminijumskom glačalicom, koja treba da stoji malo iskošeno, preko vođica, vodoravnim pokretima od poda prema plafonu. Završni sloj „perdaš“ treba da bude od ređeg maltera i on se ravna plastičnom glačaricom (perdaškom) kružnim pokretima. Posle nanošenja ovih slojeva, malter treba da odstoji najmanje 7 dana da bi se dalje obrađivao.
Malterisanje unutrašnjih površina
Pri malterisanju unutrašnjih površina malter se uvek nanosi u više slojeva. U zavisnosti od vrste podloge na koju se nanosi malter i od zahteva projektanata postoje različita malterisanja.Kada je reč o sporednim prostorijama, tavanima, podrumima i dr. postupak malterisanja obavlja se na više načina:
- Prskanjem betonskih površina cementnim mlekom. Pre prskanja betonska površina se treba nakvasiti. Za ovu namenu koristi se cementno mleko koje se dobija mešanjem cementa i prosejanog oštrog rečnog peska u razmeri 1:1.
- Nabacivanjem retkog cementnog maltera na betonske površine,
- Grubim malterisanjem pri kome se nanosi samo jedan sloj maltera, a ravnanje se vrši daščicom,
- Zamazivanjem zidova od opeke ili kamena produžnim malterom razmere 1:1:6 ili cementnim malterom u razmeri 1:3. Pri ovakvom postupku, u prethodno očišćene i izdubljene spojnice nanosi se malter mistrijom, zatim se zamazuje duž spojnice. Svež malter se nakon ovoga razmazuje starim vrećama tako da bude utrljan preko cele površine zida.
Malterisanje zidova od opeke obavlja se u dva sloja. Prvi sloj treba da bude od produžnog maltera razmere C:K:P – 1:3:9 ili od krečnog maltera razmere 1:3. Za drugi sloj koristi se krečni malter u razmeri od 1:3 do 1:3,5. Zidan površina se mora pripremiti za malterisanje tako što se očisti i iskvasi vodom, zatim se izrađuju pogače od maltera veličine 15/15 cm na razdaljini od 1-1,5 m. Nakon toga potrebno je prekontrolisati letvom ravnjačom da li su površine pogača u istoj ravni. Između pogača potom se postavljaju aluminijumske šipke (vođice) kvadratnog preseka, sa navarenim šiljcima koji treba da uđu u spojnice na zidu. Veličina vođica treba da bude 15/15 cm. Nakon toga, gornje površine pogača treba izjednačiti sa vođicom. Zatim se umesto aluminijumskih postavljaju malterske vođice, a njihovu površinu treba kontrolisati libelom preko ravnjače. Tada je sve spremno za nabacivanje prvog sloja maltera. Posle nabacivanja ravnanje se vrši letvom ravnjačom koja se vuče po vođicama, a potom se celo polje po visini ravna velikom gladilicom (perdaškom). Fini sloj se ravna kružnim pokretima.Malterisanje zidova od kamena obavlja se na isti način, sa oba sloja od produžnog maltera.Kod malterisanja betonskih zidova njihova površina se mora uvek prvo poprskati retkim cementnim mlekom. Potom se zidovi malterišu cementnim malterom u razmeri 1:3 ili produžnim malterom razmere 1:1:5 ili 1:1:6.Malterisanje zidova od lakih građevinskih ploča (npr. heraklit, tarolit i dr.) sprovodi se preko spojnica – prekrivenih i učvršćenih traka od jute ili rabica širine do 10 cm. Ovakve zidove neophodno je najpre isprskati cementnim mlekom. Za malterisanje se koristi produžni malter razmere C:K:P 1:3:9, a njegov sloj treba da bude debljine 2 – 2,5 cm.Kod malterisanja unutrašnjih zidova mašinskim putem postoje sledeće faze: nanošenje maltera, ravnanje letvom ravnjačom, izravnavanje gladilicom, nanošenje finog sloja produžnog krečnog maltera, izravnavanje metalnom gladilicom i na kraju brušenje.Malterisanje plafona se sprovodi zavisno od podloge od koje je načinjen plafon. Malterisanje ravnih armirano-betonskih ploča sprovodi se tako što se cela površina najpre isprska cementnim mlekom, a zatim se nanosi ili sloj cementnog maltera razmere 1:3 ili sloj produžnog krečnog maltera čija razmera treba da bude 1:1:5 ili 1:1:6. Malterisanje plafona od trske obavlja se u dva sloja. Prvi sloj treba da bude debljine od 1,5-2 cm od krečnog maltera razmere 1:1 (tzv. cok malter). Drugi sloj treba da bude od krečnog maltera razmere 1:3, a njegova debljina oko 1 cm.
Malterisanje spoljnih zidova, fasaderski radovi
Fasaderski radovi predstavljaju izradu konačnog, završnog sloja na fasadi kuće. Kvalitet ovakvih radova je veoma bitan, s obzirom da je fasada direktno izložena atmosferskim uticajima, kao i dejstvu podloge usled difuzije vlage koja se nalazi u podlozi i njenih naprezanja zbog vlažnosti i temperaturnih promena. U ovom postupku prvo je neophodno očistiti spojnice i zidove od viška maltera i nečistoće. Zidove zatim treba ovlažiti vodom, a betonske površine isprskati cementnim mlekom. Oblaganje spoljnih zidova malterom može se podeliti na obično i ukrasno.
Kod običnog spoljašnjeg malterisanja koristi se krečno-cementni produžni malter sa razmerom 1:1:5, koji se nanosi u dva sloja.
Ukrasni fasaderski radovi mogu se izvoditi na tradicionalan način, koji podrazumeva nanošenje prvog sloja u vidu produžnog, tj. krečno-cementnog maltera, čija razmera može biti različita: 1:1:5, 1:2:6 ili 1:3:9, a debljina treba da bude od 1,5 do 2 cm. Ovaj sloj, pošto se prosuši, potrebno je izbrazdati zbog boljeg vezivanja drugog sloja. Kod savremenog načina umesto produžnog maltera, na pripremljenu podlogu, uz pomoć mašina za malterisanje nanosi se sloj mašinskog maltera. Kao završni sloj mogu se postaviti plemeniti ili plastični malterski premazi, a na kraju se mogu naneti i fasadne boje. Plemeniti malter predstavlja suvu smešu koja se proizvodi industrijski, a dobija se mešanjem kreča, cementa, drobljenog dolomitnog i kalcitnog agregata i pigmenta postojanog na svetlosti. Postoji više vrsta plemenitog maltera. Češljani plemeniti malter nabacuje se u sloju debljine od 10 do 15 mm. Nakon 6 sati sušenja čeličnim nožem se sa njegove površine ostruže 1 do 2 mm da bi izgledao kao obrađeni prirodni kamen. Prskani plemeniti malter nanosi se na podlogu pištoljem za prskanje. Plastični malteri su napravljeni od agregata, boje i veziva od smole u disperzivnom stanju. Postoji nekoliko načina nanošenja plastičnog maltera: valjani, zaribani, prskani i glatki gletovani malter. Valjani malter se na podlogu nanosi gladilicom, a njegovo ravnanje se vrši sunđerastim valjkom. Za dobijanje posebnih struktura na površini fasade koristi se gumeni valjak. Zaribani malter se na podlogu nanosi takođe gladilicom i zaribava se plastičnom gladilicom u željenim pravcima. Prskani malter se nanosi pištoljem u dva sloja i na taj način se dobiva hrapava površina. Glatki gletovani malter se razvlači gladilicom u vertikalnom smeru, a zaglađuje horizontalnim potezima.
Na našem tržištu u ponudi postoji veliki broj maltera, gitova, premaza i sredstava za zaštitu fasade koje nude različiti proizvođači. Prilikom njihovog nanošenja potrebno je pridržavati se uputstva za upotrebu.
Podnožje kuće (ili nekog drugog objekta), tzv. „sokla“, zbog veće otpornosti od vlage, oblaže se veštačkim kamenom. Veštački kamen može se postaviti na dva načina. Kod postavljanja veštačkog kamena pomoću alata za obradu kamena postupak najpre podrazumeva prskanje zida cementnim mlekom, a potom se nanosi cementni malter razmere 1:3, debljine od 1,5 do 2 cm, koji treba da bude lako izbrazdan. Kada se ovaj sloj prosuši nanosi se sloj maltera od veštačkog kamena debljine od 1,5 do 3 cm. Zatim treba sačekati 7 dana da se ovaj sloj maltera dobro osuši, a onda izvršiti konačnu obradu alatom za površinsku obradu kamena. Drugi način predstavlja ispiranje površine. Radi estetskog izgleda umesto veštačkog kamena koristi se rečni šljunak sa što više oblutaka. Izravnana površina se zatim može premazati preparatom koji sprečava vezivanje cementa na površini, ili se pak, nešto ranije cement može isprati vodom ili ukloniti vazdušnim mlazom pod pritiskom.
Malterisanje kuće
Kao građevinski objekti, kuće mogu biti napravljene od različitih materijala, pa se za njihovo malterisanje koriste različiti malteri. Malterisanje kuća je neophodno iz više razloga, pre svega zbog termičke, zvučne i drugih vrsta zaštite, kao i zbog estetskog izgleda. Kod malterisanja kuće postoje spoljašnji i unutrašnji radovi. Radovi koji se izvode spolja obuhvataju malterisanje spoljašnjih zidova, stubova i konstrukcija. Svaka kuća nakon spoljašnjeg malterisanja dobija svoj konačni oblik i izgled. Osim što određuje estetski izgled kuće, malter je takođe i štiti od vlage, hladnoće ili visoke temperature. S obzirom da štiti kuću od spoljašnjih atmosferskih uticaja neophodno je da malter bude otporan na mraz i visoke temperature, da propušta vazduh i odbija vodu i da bude takvog kvaliteta koji povećava toplotnu izolaciju. Sve ovo odnosi se i na malter koji se koristi za unutrašnje malterisanje. Pored toga, malter na unutrašnjim površinama u kući treba da obezbedi i dobre higijenske uslove, da bude pogodan za gletovanje, nanošenje boja, lepljenje tapeta itd. Isto tako, on štiti unutrašnje metalne i drvene konstrukcije od vlage i požara i predstavlja toplotnu i zvučnu izolaciju.
Malteri za malterisanje
Malteri za malterisanje nanose se na različite vrste zidova i plafona i služe da bi se od njih napravile ravne i glatke površine, kao i specijalno obrađene površine. Njihova osnovna svrha je da štite zidove od različitih spoljnih uticaja koje trpe (atmosferske padavine, niske i visoke temperature itd.). Ovi malteri povećavaju toplotno-izolaciona svojstva zidova, a utiču i na estetski izgled spoljašnjih i unutrašnjih zidova. Postoje dve vrste maltera za malterisanje: obični i dekorativni malteri. Nanose se u više slojeva: prvi sloj koji se nanosi radi boljeg prianjanja, osnovni sloj i završni sloj. Za spoljašnje malterisanje zidnih površina koristi se uglavnom krečno-cementni malter, s tim što se donji delovi koji su bliži zemlji (tzv. sokle) malterišu cementnim malterom pošto su više izloženi uticajima vlage. Unutrašnje površine malterišu se krečnim, krečno-gipsanim, gipsanim ili krečno-cementnim malterom, u zavisnosti od konkretnih uslova i podloge. Dekorativni malteri pripadaju grupi specijalnih maltera i služe za krajnju obradu zidnih površina na kojima je uglavnom već naneta neka vrsta običnog maltera za malterisanje.
Podela maltera
Prema načinu izrade postoje monolitni (mokri) i suvi malter.
Prema zapreminskoj masi malteri se dele na: lake, obične i teške.
Prema broju upotrebljenih veziva malteri mogu biti: prosti (u čijem sastavu postoji jedna vrsta veziva) i složeni, tj. malteri sa dve ili više vrsta veziva.
Prema vrsti veziva podela je sledeća: krečni malter, cementni malter, gipsani malter, produžni (krečno-cementni malter) i krečno-gipsani malter.
- Krečni malter dobija se kada se pomešaju kreč, pesak i voda. Upotrebljava se kod zidanja zidova od blokova, kamena i opeke i kod malterisanja zidova i plafona. Ova vrsta maltera pogodna je zbog svoje velike plastičnosti, ali loša karakteristika krečnog maltera je nedovoljna čvrstoća. Slabo je otporan na vodu i nije preporučljiv za vlažne sredine. Odnos kreča i peska treba da bude od 1:1 do 1:4.
- Cementni malter je mešavina cementa, peska i vode, pri čemu je odnos peska i vode od 1:1 do 1:4. Pogodan je za zidanje i malterisanje svih zidova, za košuljice i podloge, injektiranje itd. Ima veliku čvrstinu i otporan je na vodu i vlagu, tako da je dobar za upotrebu u vlažnim prostorijama. Takođe, pogodan je za upotrebu leti, pri visokim temperaturama, kada treba da se zaliva da ne bi ispucao. Ima kratak period vezivanja (od 15-30 minuta), pa je potrebno brzo raditi sa njim i ne spravljati veće količine od jednom.
- Gipsani malter predstavlja mešavinu samo gipsa i vode ili mešavinu gipsa, peska i vode u odnosu 1:2. S obzirom da je gips neotporan na vlagu i mraz, koristi se isključivo za malterisanje unutrašnjih zidova i za sanaciju nepravilnosti na njima.
- Produžni (krečno-cementni) malter ima u svom sastavu cement, kreč, pesak (u različitim odnosima: 1:1:5, 1:2:5, 1:3:6 ili 1:3:9) i vodu. Kreč se dodaje kao plastifikator. Upotrebljava se kod zidanja i kod spoljašnjeg i unutrašnjeg malterisanja zidova i malterisanja plafona. Ovakva vrsta maltera odlikuje se manjom čvrstoćom od cementnog maltera, ali je bolja za ugradnju i obradu. Njegovi elementi se sporije vezuju i sporije očvršćavaju, tako da je sa njim lako raditi, pri sušenju manje puca i otporan je na vlagu.
- Krečno-gipsani malter sadrži kreč, gips, pesak i vodu, a razmera čvrstih komponenti može da bude 1:1:5, 1:2:6 i 1:3:9. Kod spravljanja ovog maltera najpre se pomešaju kreč, pesak i voda, a gips se dodaje neposredno pred nanošenje. Krečno-gipsani malter primenjuje se za unutrašnje malterisanje, ne preporučuje se kod spoljašnjeg malterisanja jer je slabo otporan na vlagu. Pogodan je za ugradnju i obradu zbog prisustva kreča.
Prema nameni postoje sledeće vrste matera: malteri za zidanje, malteri za malterisanje i specijalni malteri – malteri posebne namene (dekorativni, hidroizolacioni, termoizolacioni, zvukoizolacioni, reparaturni, injekcioni malteri, malteri koji služe kao završni sloj na podovima itd.).
Нема коментара:
Постави коментар